24.02.2014.
DOPIS MINISTARSTVU ZDRAVLJA REPUBLIKE SRBIJE
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije
Beograd
Za prof. dr Slavicu Đukić-Dejanović
Datum: 24.02.2014.
Poštovani,
Obraćamo Vam se povodom Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, koji je stupio na snagu 1. januara 2014. godine u Republici Srbiji.
Kao predsednica Udruženja farmaceuta Vojvodine, koje je najveće strukovno udruženje ovog tipa na teritoriji Vojvodine, smatram da mi je dužnost i obaveza da ukažem na negativne efekte koje ovaj zakon donosi.
Naime, ovaj zakon predviđa da se razlika zarade koja prelazi sumu od 60.000 dinara oporezuje sa 20%, dok će za razliku zarade preko 100.000 dinara porez biti 25%.
U javnosti se ovaj zakon najčešće brani obrazloženjem da su osobe zaposlene u javnom sektoru „zaštićenije“ od gubitka posla u odnosu na one iz privatnog sektora. Međutim, krajnje je neprirodno zakonom kažnjavati osobe iz javnog sektora samo zato što ne postoji dovoljno jasna i transparentna kontrola u privatnom sektoru, koju je dužna da sprovodi država i njeni nadležni organi.
U prilog ovome govori i činjenica da ni Ustav Republike Srbije ni Zakon o radu ne prepoznaju razliku između radnog mesta u javnom i privatnom sektoru.
Stoga se nameće zaključak da pomenuti zakon u potpunosti diskriminiše osobe zaposlene u javnom sektoru u odnosu na one iz privatnog sektora.
Kao strukovno farmaceutsko udruženje smatramo da je apsolutno neprimereno ovaj zakon primenjvati u oblasti zdravstva, zbog specifičnosti prirode posla koji obavljaju zdravstveni radnici.
Podsećamo Vas da pored ogromne i neosporne odgovornosti za ljudske živote, zdravstveni radnici se suočavaju sa 24-časovnim radom u smenama, kroz dežurstava vikendom i praznicima, a sve u cilju interesa građana i društvene zajednice uopšte.
Što se tiče farmaceutskog sektora, naglašavamo da državne apoteke nisu u potpunosti direktni budžetski korisnici, jer se samo 60% finansiraju iz budžeta a 40% iz sopstvenih prihoda. Kada se na to dodaju obavezna dežurstva zaposlenih, vreme provedeno na redovnim i specijalističkim studijama, period pripravničkog staža, kao i konstantno usavršavanje tokom radnog staža, nameće se pitanje da li takvu „ekonomsku moć“ predstavlja radno mesto zaposlenog u javnom zdravstvenom sektoru čiji je mesečni neto prihod veći od 60.000 dinara.
Nakon svih iznesenih relevantnih činjenica postavlja se pitanje kako država namerava da zadrži preko potrebne stručnjake, posebno iz oblasti zdravstva, kada se ovakvim zakonom degradira i obezvređuje njihov rad, stručna sprema i ljudsko dostojanstvo.
Takođe, tražimo odgovor na pitanje koliko će svim korisnicima zdravstvenih usluga biti bolje što su plate u javnom sektoru smanjene, kao i kome će novac oduzet od plata zdravstvenih radnika u javnom sektoru biti namenjen.
S poštovanjem,
dipl. farm. Violeta Brković, predsednik UFV
Nema komentara »